- Pi­še: Pe­ri­vo­je Po­po­vić

Či­ta­va pri­ča o po­ha­ra­ma (po’ara, u lo­kal­nom go­vo­ru) - o ge­no­ci­du nad Ku­či­ma ne mo­že, ni­po­što, da se, ka­ko to či­ne ne­ki sa­vre­me­ni kva­zi-uče­nja­ci, po­sma­tra­ti u cr­no-bi­je­loj re­la­ci­ji - ti­pa da ili ne, za ili pro­tiv. Če­ti­ri su, ne­ki ka­žu i pet, isto­rij­skih zbi­va­nja to­ga ti­pa - dva od Tu­ra­ka, ve­li­ka po­ha­ra 1774. i ma­la 1862. Dvi­je ili tri od do­ma­ćih ha­rač­li­ja: 1885. ma­la, 1886. ve­li­ka po­ha­ra i ,,na­dok­na­da” iste kra­jem 1886. Ovaj ka­zi­vač bi­lje­ži i dvi­je ,,sa­vre­me­ne” po­ha­re na sa­mom kra­ju 20. i u ,,osvit’’ 21. vi­je­ka...
Grk Sku­dak iz Ka­ri­jan­de pu­to­vao je na­šim kra­je­vi­ma 500 go­di­na pri­je Hri­sta i u svo­jim za­pi­si­ma spo­mi­nje gra­do­ve Dri­vast-Drač, Sko­der-Ska­dar i Me­de­on- Me­dun u da­na­šnjim Ku­či­ma. Tu su Gr­ci, Ili­ri, Ri­mlja­ni, Do­kle­a­ti, Slo­ve­ni - Me­dun i Ku­či su i po­to­nji oslon­ci bez­u­spje­šne od­bra­ne Srp­ske de­spo­to­vi­ne, voj­vo­de Mi­lo­ša Be­lo­mu­že­vi­ća, od agar­jan­skih osva­ja­nja. Od 1457.,od­no­sno 1460. te­če mrač­no tur­sko vri­je­me...i ne­pre­sta­ni ot­por za­vo­je­va­ču!
Ku­či uče­stvu­ju u pri­pre­ma­ma i u sa­mom Bo­ju na Ca­re­vom La­zu, 1712., a pri­je to­ga već ima­ju okr­ša­je sa Tur­ci­ma na svom pod­ruč­ju, re­ci­mo 1532, 1609, 1649. I po­sli­je to­ga, na­rav­no, Ma­lo Or­lje­vo (1688.), De­be­li Boj u Vr­bi­ci (1689.), Ve­lje Or­lje­vo (1738.), uče­šće u Bor­bi na Kru­si­ma, pa Fun­di­na, Me­dun, Do­lja­ni, Sje­ni­ce itd.itd.
Zra­ci slo­bo­de - zlat­no do­ba kuč­ke isto­ri­je je vri­je­me kuč­kog voj­vo­de Ra­do­nje Pe­tro­vi­ća, gu­ver­na­du­ra svih Br­da - nje­gov se uti­caj u da­tom tre­nut­ku, u smi­slu uje­di­nja­va­nja srp­skih kra­je­va u bor­bi pro­tiv Tu­ra­ka, uz pu­nu po­dr­šku Car­ske Ru­si­je, pro­te­že čak do Uži­ca. Na­rav­no, sa­ra­da­nja sa cr­no­gor­skim vla­di­ka­ma - Sa­vom i Va­si­li­jem - je ne­u­pit­na i sva­ko­dnev­na. Da li od ka­za­nog već po­či­nju du­bo­ke “vla­da­lač­ke” su­je­te i ple­men­ska nad­gor­nja­va­nja, po­li­ti­ka, ide­o­lo­gi­ja i sl. - ne­ma na­ci­o­nal­nih su­ko­ba, osim sa Tur­ci­ma, Mle­ča­ni­ma, Austri­jan­ci­ma- u to do­ba svi Cr­no­gor­ci i Br­đa­ni su is­klju­či­vo i ne­dvo­smi­sle­no Sr­bi? Je­su li to ge­net­ski ,,upam­ti­li” i osve­ti­li voj­vo­da Mir­ko i knjaz Da­ni­lo!?
O do­bu voj­vo­de Mar­ka Mi­lja­no­va zna­mo svi ,,sve”, ali tu­ma­či­mo ili zlo­tu­ma­či­mo - ka­ko od­go­va­ra dnev­no-po­li­tič­kom tre­nut­ku. I na­rav­no pro­blem je­ste i po­li­tič­ki, ili pri­je sve­ga po­li­tič­ki, ali ne u ak­tu­el­nom po­i­ma­nju - nu­žno ga je u cje­li­ni sa­gle­da­ti sa isto­rij­skog, so­ci­o­lo­škog, kul­tu­ro­lo­škog, ali i etič­kog aspek­ta...
Ni­je­su svi voj­ni­ci i voj­sko­vo­đe ve­li­kog voj­vo­de Mir­ka Stan­ko­vog Pe­tro­vi­ća bi­li zlo­čin­ci... Po do­bru, ple­me­ni­to­sti i brat­skoj pa­žnji pam­te se po­seb­no voj­vo­da cuc­ki Mi­loš Kri­vo­ka­pić, ser­dar pi­per­ski Jo­le Pi­le­tić i zna­me­ni­ti ban No­vi­ca Ce­ro­vić, na­rav­no Go­spod pam­ti do­bra dje­la svih po­je­di­na­ca, bi­lo da su gla­va­ri ili obič­ni smrt­ni­ci - u nje­go­vom su okri­lju - be­smrt­ni­ci.
I da po­no­vi­mo – ne­ma su­ko­ba na na­ci­o­nal­noj, već is­klju­či­vo na po­li­tič­koj i ple­men­ski-pre­sti­žnoj rav­ni i in­te­re­si­ma, jer svi Cr­no­gor­ci i Br­đa­ni su ta­da, kao u naj­ve­ćoj mje­ri i da­nas - SR­BI!
Po­naj­te­že i naj­če­šće zlo­na­mjer­no pi­ta­nje zlih i ne­zna­ve­nih je­ste: gdje je bio Mar­ko Mi­lja­nov u vri­je­me po­ha­re Ku­ča. Pa bio je u Cr­noj Go­ri, u Br­di­ma!
Mar­ko Mi­lja­nov je bio i do da­nas ostao is­kre­ni po­bor­nik uje­di­nje­nja svih srp­skih ze­ma­lja, ali i svih Ju­žnih Slo­ve­na sa oslon­cem na moć­nu Ru­si­ju. U tom smi­slu vje­ro­vao je u do­bre uje­di­ni­telj­ske na­mje­re vla­da­ra Pe­tro­vi­ća - te je po nje­mu uje­di­nje­nje Br­da, da­kle i Ku­ča sa Cr­nom Go­rom bio pro­gre­si­van čin... Mar­ko ni­je vje­ro­vao da će knjaz i ve­li­ki voj­vo­da pre­va­ri­ti i iz­vr­ši­ti ge­no­cid nad kuč­kom ne­ja­či - do­go­vor je, na ča­snu voj­vod­sku ri­ječ, bio da će bi­ti po­hva­ta­ni i ,,ka­šti­ga­ni” sa­mo pred­vod­ni­ci po­bu­ne - njih 12... Ni­ko, pa ni mla­di Mar­ko Mi­lja­nov ni­je mo­gao da vje­ru­je da će ve­li­ki voj­vo­da na Me­du­nu za­pa­li­ti ku­ću u ko­joj je ve­če­rao i ko­na­čio... so­li­ljeb­nik je u to vri­je­me bio sve­ti­nja... Grd­nu pre­va­ru u op­štem smi­slu Mar­ko će da shva­ti i da o sve­mu auten­tič­no go­vo­ri u zre­lim stva­ra­lač­kim go­di­na­ma.
Mla­di per­ja­nik na obu­ci pri ce­tinj­skom dvo­ru, va­lja­šni đe­tić Mar­ko Mi­lja­na Jan­ko­va sa Me­du­na (za­jed­no sa svo­jim do­sko­ra­šnjim ha­ram­ba­šom kuč­kih haj­du­ka, Jo­šom Sta­no­je­vim Ra­šo­vi­ćem ) ima oko 23 go­di­ne, Jo­šo je ne­što sta­ri­ji, i ni­je­dan ni dru­gi ne­ma­ju, ni­je­su mo­gli da ima­ju ni­ka­kvog uti­ca­ja na knja­že­ve od­lu­ke.
Pre­ci­znog po­da­tka gdje se, ne­po­sred­no, baš u tim zlo­kob­nim tre­nu­ci­ma na­la­zio mla­dić Mar­ko Mi­lja­nov, ne­ma, ali po­sred­no iz ka­zi­va­nja Jo­ze­fa Ho­le­če­ka, Pa­vla Apo­lo­no­vi­ča Ro­vin­skog ili Mi­ću­na Pa­vi­će­vi­ća i Ma­ta Han­že­ko­vi­ća-Ga­bri­je­la sa­zna­je­mo o po­gi­bi­ji Mar­ko­vog bra­ta mi­lje­ni­ka Ra­do­nje i nje­go­vom na­po­ru da pro­na­đe i ka­zni bra­to­u­bi­cu ne­gdje na pod­ruč­ju Kuč­ke kra­ji­ne ili Vr­mo­še...
Na­pa­di na mar­ka u da­tom smi­slu su ne­čo­vječ­ni, a ne­po­treb­na je i bi­lo ka­kva od­bra­na - Mar­ko je u du­hu pri­mje­ra čoj­stva i ju­na­štva uvi­jek spre­man da od­bra­ni se­be od dru­go­ga, a po­seb­no dru­go­ga od se­be!